Benčmarking radionica - Institut za medicinsku biohemiju

Benčmarking radionica:
Procesi, Zadovoljstvo korisnika i Uticaj na društvo

MOĆNA INSTITUCIJA ZA SAVREMENU DIJAGNOSTIKU

Institut za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije (KCS) – dobitnik Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost «Oskar kvaliteta» za 2009. godinu kao Apsolutni pobednik u kategoriji malih i srednjih organizacija, bio je domaćin prve ovogodišnje benčmarking radionoce. Skup, je održan 13. aprila u organizaciji Fonda za kulturu kvaliteta i izvrsnost - FQCE, a osnova za primere dobre prakse Instituta za medicinsku biohemiju bili su kriterijumi Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost: Procesi, Zadovoljstvo korisnika i Uticaj na društvo.

Prof. dr Nada Majkić Singh – direktor Instituta, pozdravila je učesnike skupa u ime domaćina radionice, dok im se ispred FQCE obratio njegov predsednik - Vladimir Trajković.
Uvodničar u teme je bio prof. dr Nikola Vujanović – Q Expert International, član Stručnog saveta Fonda i vođa Ocenjivačkog tima za male i srednje organizacije.
Praksu Instituta su predstavile: prof. dr Svetlana Ignjatović, prim. Zorica Šumarac i mr Tatjana Vodnik.

SAVREMENA OPREMA I STRUČNI KADAR

Obraćajući se učesnicima ove izuzetno posećene benčmarking radionice, Institut (od 2010. godine – Centar) za medicinsku biohemiju KCS, predstavila je prof. dr Nada Majkić Singh.
Prva biohemijska laboratorija otvorena je pri Meddicinskom fakultetu u Beogradu još 1950. godine, da bi 1952. bio formiran Centar biohemijskih laboratorija pri Institutu za endokrinologiju i dijabetes, kao preteča današnjeg Instituta, odnosno Centra, za medicinsku biohemiju.
Kasnije – 1987. godine, došlo je do odvajanja klinika Medicinskog fakulteta i posebnih laboratorija, da bi 1992. sve laboratorije pri institutima i klinikama Kliničkog centra Srbije bile objedinjene formiranjem Instituta za medicinsku biohemiju, kao zajedničke medicinske službe.
Na ovaj način je formiran jedan veoma snažan stručno-metodološki i referentan centar za savremenu dijagnostiku, koji je imao zadatak ne samo da se brine o poslovima KCS, nego i o ujednačavanju zadataka u Srbiji (ranije - u republikama Jugoslavije).
Centar za medicinsku biohemiju je danas moćna institucija sa tri službe za biohemijsku dijagnostiku: urgentnu, polikliničku i kliničku; 16 odeljenja i sedam odseka. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, Centar obavlja zdravstvenu, stručno-metodološku, naučnoistraživačku i nastavnu delatnost iz oblasti medicinske biohemije i kliničko-biohemijske laboratorijske dijagonstike.
Prof. dr Nada Majkić Singh je naglasila da je Centar sopstvenom inicijativom renovirao sve laboratorije, a značajno je da pored odgovarajuće opreme – shodno poslovima i zadacima koje obavlja, ima zadovoljavajući stručni i naučni kadar: 200 laboratorijskih tehničara, 40 specijalista medicinske biohemije, nastavni kadar Medicinskog fakulteta i Univerziteta, odgovarajući broj doktora nauka i primarijusa.

DOBRA PRAKSA USPEŠNIH FIRMI

Vladimir Trajković je – pozdravljajući prisutne, podsetio na 16. po redu Konkurs za Nacionalnu nagradu za poslovnu izvrsnost “Oskar kvaliteta” za 2010. godinu, koji je otvoren do kraja juna. On je zatim govorio o ovogodišnjoj reviziji FQCE modela nagrade, koji je kompatibilan sa evropskim – EFQM modelom. Za benčmarking radionicu, jednu od najatraktivnijih aktivnosti iz Program Fonda, Trajković je rekao da je njen cilj da približi učesnicima dobru praksu uspešnih firmi Srbije, koja je blisko povezana sa samim modelom izvrsnosti.

Prof. dr Nikola Vujanović je – pre uvoda u svaku pojedinačnu temu radionice, govori o razlikama između standarda kvaliteta i nagrada za kvalitet/poslovnu izvrsnost:

- Standardi kvaliteta su stvoreni da bi se pojednostavila nacionalna i međunarodna razmena roba. Oni postavljaju minimalne zahteve za QMS isporučilaca. U prvom planu je osiguravanje ugovorom utvrđenih zahteva za kvalitetom, kao i kontrola proizvodnih procesa. Standardi kvaliteta deluju pre svega prema spolja. Standardi kvaliteta odnose se na ispunjavanje dogovorenih zahteva.

- Nagrade za kvalitet nemaju za cilj samo obezbeđivanje ugovorenih zahteva, već su usmerene na celu organizaciju, sa svim zainteresovanim stranama: korisnici, zaposleni, isporučioci i vlasnici. Ovde je u prvom planu pitanje: Šta mora da preduzme organizacija da bi dala vrhunske rezultate i postala jedna od najboljih u svojoj branši? Nagrade za kvalitet imaju pre svega delovanje prema unutra. Nagrade za kvalitet postavljaju pitanje o funkcionisanju celokupne organizacije.

ODNOS SA PACIJENTIMA – KAO ODNOS SA NAJBLIŽIMA

Prilikom predstavljanja primera dobre prakse, prof. dr Svetlana Ignjatović je govorila o Upravljanju procesima u Institutu za medicinsku biohemiju, prim. Zorica Šumarac – Merenju zadovoljstva korisnika, do je u okviru teme Merenje zadovoljstva korisnika, mr Tatjana Vodnik prezentirala Saradnju Instituta sa drugim institucijama.

Neka od pitanja u diskusiji, koja je vođena nakon svake teme, odnosila su se rezultate zadovoljstva korisnika usluga Instituta – lekare, rešavanje opravdanih i neopravdanih reklamacija, odnosa sa pacijentima...

Na sva postavljena pitanja dobijeni su veoma detaljni odgovori, a odnos sa pacijentima predstavljen je kao odnos sa najbližima.

Za vreme obilaska Instituta, učesnici radionice su mogli da se uvere da je analitički rad u ovoj ustanovi potpuno automatizovan kostantnom nabavkom savremene opreme (analizatori četvrte generacije); ulaže se u najsavremeniju laboratorijsku opremu i infrastrukturu, jedan od primera je “hladna soba” za reagense; primenjuje se savremeni laboratorijski informacioni sistem “LabOnline” koji uvođenjem “bar-koda” omogućuje, između ostalog, kompletnu identifikaciju i sledljivost laboratorijskih ispitivanja. Najcelishodnije korišćenje opreme postignuto je elektronskim povezivanjem i transferom podataka u postanalitičkoj fazi.